Данас желим да вам представим пример који можете да урадите да бисте знали да ли знате да читате (и разумете) оно што сте прочитали или само читате, али не престајете да размишљате о ономе што читате, губећи тако нит онога морате учити и, истовремено, а да знање не остане.
Овде представљам нормалан текст, текст преузет са интернета, са било ког места, где сам сакрио две речи које би требале бити важне за све противнике и које сви морамо проучити. Поента је у томе да их затекнете како читају текст (свеобухватно читање) како бисте могли да процените да ли сте у првом или другом читању способни да разликујете оно што је важно од онога што није.
Срећа.
«Правно-административни текст, као што је више пута истакнуто у библиографији, одликује се ригидношћу његове структуре, непроменљивом шемом која је унапред успостављена за сваки модалитет (уговор, инстанцу, казну, итд.) И по његова лексичка, врло конзервативна, пуна техничких детаља, а такође унапред фиксирана кроз формуле и фразе које у многим случајевима изостају из стандардног језика. Сходно томе, издавачу правно-административног текста у великој мери је забрањена креативност, изражајност, субјективност, устав: он не може да користи метафоре које раније нису биле утврђене, нити да импровизује нову организацију за своју поруку, нити да се лично игра језиком; представља пуког „бележника“ или „службеника“, често у дословном смислу. Тако је, на пример, реченица текст који је саставио други издавач од оног који ју је издао, а овај је са своје стране диктира у име другог (у нашем случају краља): овде имамо још један карактеристично за ове текстове и да је пуно тога делегирано на њих. Чини се да стварни издавач текста често има једину тврдњу да нестаје из његовог писања.
Из ове перспективе, правно-административни језик је прије негација стила, за разлику од политичког, рекламног, књижевног, шпанског итд. Међутим, постоји низ карактеристичних граматичких и лексичких карактеристика, одговорних за етатизам, безличност и крутост правно-административног текста, које вреди укратко споменути, јер ће касније бити повезане са циљевима којима ова врста текста следи. »
Даћу вам неке назнаке:
1.- То су речи којих не би требало да буде у тексту (не вреди гледати оригинални текст).
2.- То је закон који сви «Шпанци» морају да знају и проучавају ако се представимо опозицији или да ћемо студирати у школи, институту или универзитету.
Текст Елена де Мигуел