Данас се слави Светски дан Довновог синдрома датум који би нас требао натерати да размишљамо о томе како, у контексту економске кризе и несигурности посла, људи са Довн синдроме имају још више потешкоћа у приступу запослењу, док је у стварности посао основно добро за развој личне аутономије, јачање самопоштовања и унутрашњег задовољства сваког човека.
За свако људско биће рад је много више од средства економске стабилности, он је и окружење за социјализацију и прилика за успостављање рутине навика и распореда. Рад нам помаже да своје теоријско знање применимо у пракси.
Људи са Довн синдроме Они имају различите капацитете, као и свако људско биће, јединствени су и непоновљиви људи са одређеним талентом. Међутим, тешко им је показати овај таленат у пракси ако им се не пружи прва професионална прилика. Треба подићи интеграција људи са Довновим синдромом на тржишту рада као друштвену корист развијеног друштва у којем свако људско биће може додати своју вредност.
Због тога је важно промовисати вредности у политикама предузећа које превазилазе економску раван, на пример осетљивост. Компаније са хуманистичким позивом су оне које у својој свакодневној функцији уочавају могућност да допринесу добру друштву.
За људе са Довн синдроме, рад је такође средство које им омогућава да повећају слободу. Треба напоменути одличан рад удружења и ентитета који су укључени у одбрану права особа са Довновим синдромом, која су, у коначници, права свих.