Много пута постављамо себи питање да ли ће бити или неће бити утикача у опозицијама, ако особа познаје људе са суда и ако јој суд у опозицијама „пружи руку“ (до те мере да добије место) на тај начин).
Друго питање које си обично постављамо је да ли су на усменим испитима (тематске презентације, студије случаја, ...) објективни или не, да ли се заносе првим утиском који им створимо или у зависности од тога да ли их волимо више или још горе, да положимо испит или, обратно, паднемо.
У стварности, судови морају бити објективни у свим случајевима, мада се то много пута не догоди и став је да има много несрећних људи јер мисле да су учинили довољно добро да би им одобрили и други људи који су једва нешто рекли о релевантност, добили су одобрење.
Показивање једне или друге ствари је нешто врло тешко, мора бити да су сви незадовољни тако да се ситуација понови и човек може да делује „снагом“ да би постигао једнак третман, али то није разлог зашто можемо квалификовати све судове, тамо биће судови и „судови“. Имамо на уму да морамо дати све од себе и ако суд није објективан и ако се не можемо подржати у овом приступу, будимо најбољи у следећем позиву.